Prvi segment je dizajn buduće štampane stvari, tj. vizuelno osmišljavanje sadržaja i način na koji će on da predstavlja neko preduzeće ili pojedinca i ono što oni nude na tržištu, bilo da su u pitanju osnovne stvari, kao što je vizuelni identitet (boje, zaštitni znak, fontovi i sve ono što će u budućnosti da predstavlja preduzeće) ili konkretan sadržaj nekog oglasnog materijala (vizit karte, leci, brošure, plakati i sl.).

Drugi segment je tehnička priprema, tj. ukoliko već imate dizajn, važno je konsultovati se sa štamparijom oko tehničkog usaglašavanja formata, boja i sličnih pojedinosti, sa mašinama na kojima će da se štampa materijal, da ne bi došlo do neželjenih omaški, zbog kojih bi reklamni material, u najgorem slučaju, mogao da ostane neupotrebljiv posle štampe.

CMYK (engl. Cyan, Magenta, Yellow, and Key (Black), a našim rečima:
tirkizna, ciklama, žuta i crna) su osnovne boje, čijim mešanjem, u različitim kombinacijama se dobijaju ostale boje. To je suptraktivno mešanje boja, jer dodavanjem tirkizne, ciklama i žute boje, oduzima se svetlina belog papira.
Što više boje dodajemo, papir je sve tamniji, dok na kraju ne dobijemo braon boju, ukoliko pomešamo sve ove tri nijanse u stopostotnom intenzitetu. Još se među njih dodaje i crna boja, koja služi za potamnjivanje, tj. nijansiranje svih drugih boja. Uvođenje crne boje ima i jedan logičan, ekonomski uzrok. Često kod štampanja imamo samo crnu boju ili nijanse sive, koje se dobijaju mešanjem crne i beline papira. Ovaj režim mešanja boja koristi se kod štampanja, tako što se u jako sitnim tačkicama nanose pomenute četiri osnovne boje, u određenim kombinacijama, a naš um ih “stapa” u sliku koju vidimo. Npr. cyan i magenta, u zavisnosti od proporcije u kojoj se mešaju, daju nijanse ljubičaste, indigo ili plave boje, a u zavisnosti od toga koliko su retko odštampane tačkice ili koliko je dodato crne boje, dobijaju se svetlije ili tamnije nijanse.

RGB (engl. Red, Green, Blue, u prevodu: crvena, zelena, plava) je aditivni model boja, kod kojeg se sabiranjem tri osnovne boje, na različite načine dobijaju sve ostale boje. Da bi se dobila neka boja, ona se opisuje kroz zbir tri vrednosti: deo crvene, deo zelene i deo plave boje. Svaki deo boje varira između 0% i 100% te boje, a to se na računarima predstavlja
vrednostima između 0 i 255 (jedan bajt). Mešanjem 100% sve tri boje, dobija se bela boja, a sa 0% svake od boja dobija se crna boja. Ovaj režim mešanja boja se koristi kod uređaja, koji emitovanjem svetlosti stvaraju sliku, kao što su televizor, monitor ili projector. Tako se npr., kod ovog metoda, ljubičasta ili ciklama dobijaju mešanjem crvene i plave, a zatamnjenje ili posvetljenje se dobija smanjenim ili pojačanim emito